30. октобар – 6. новембар 2026. · Књажевац

Програм фестивала 2026.

Детаљан распоред свих дешавања током фестивала

Фестивал 2026. је завршен — хвала свима који су били са нама. Ово је програм претходног издања, а програм фестивала 2027. биће објављен ускоро.

Цео програм фестивала

Упознајте извођаче — кликните на име за фотографију и биографију.

  1. 30. 10. 2026

    Свечана сала Дома културе, Књажевац

    „Теби на част“: 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца

    Извођач: Нишка црквено певачка дружина „Бранко“, Ниш. Духовни и световни програм.

    Програм концерта · 15 тачака

    Духовни програм

    1. Тебе Бога хвалим — Стеван Ст. Мокрањац (1856–1914)
    2. Kyrie Eleison, Axion Estin, Pasa Pnoi — Дмитри Кономос
    3. Херувимска песма — Андреј Цинцаревић (1993)
    4. Блажен муж — по напеву Ормилијском, ар. Нектарије Дечанац
    5. Свјете тихиј (са вечерње службе) — непознати аутор
    6. Њест Свјат (фрагменти из Опела у фис-молу) — Стеван Ст. Мокрањац (1856–1914)
    7. Kyrie Eleison — Патријарх Илија II (1933–2026)
    8. Марије Дјево / Агни Партене — Св. Нектарије Егински, ар. за хор Хаџи Јаков Милутиновић
    9. Васкршњи антифони — Гребешников, Васиљев

    Световни програм

    1. Осма руковет (Песме са Косова) — Стеван Ст. Мокрањац (1856–1914)
    2. Десета руковет (Песме са Охрида) — Стеван Ст. Мокрањац (1856–1914)
    3. Ој, Мораво — народна песма, ар. за хор Мирослав Иванковић
    4. Голема Ч'чкалица — Драгана Величковић (1963)
    5. Нишка Бања — народна песма, ар. за хор Андреј Цинцаревић
    6. Тамо далеко — Ђорђе Маринковић, ар. хора „Бранко“
    Преузми програм концерта (PDF)
  2. 2. 11. 2026

    Свечана сала ОМШ „Предраг Милошевић“

    Концерт ученика ОМШ „Предраг Милошевић“

    Наступају ученици Основне музичке школе „Предраг Милошевић“ из Књажевца.

  3. 3. 11. 2026

    Свечана сала ОМШ „Предраг Милошевић“

    Вече хармонике и гитаре

    Извођачи: , хармоника; , хармоника; , гитара. Програм: Франц Шуберт, Пааво Корпијако, Мануел М. Понсе, Еитор Вила-Лобос, Сержио Асад, Клаус Ланг, Горка Хермоса и Ролан Дијенс.

    Програм концерта · 9 тачака

    Вече хармонике и гитаре

    1. Franz Schubert (1797–1828) — Ständchen (Serenade); Liebesbotschaft (Message of Love), аранжман: J. K. Mertz · Сава Божиновић, гитара
    2. Пааво Корпијако / Paavo Korpijaakko (1977–) — Соната „Ultra“ (2007), за хармонику соло · Даница Конатар, хармоника
    3. Manuel M. Ponce (1882–1948) — Prelude & Ballet · Сава Божиновић, гитара
    4. Heitor Villa-Lobos (1887–1959) — Suite populaire brésilienne — Gavotta choro · Сава Божиновић, гитара
    5. Sergio Assad (1952–) — Suite Brasileira No. 3 — Coco · Сава Божиновић, гитара
    6. Пааво Корпијако / Paavo Korpijaakko (1977–) — Соната бр. 2 „Dead on Time“ (2016) · Даница Конатар, хармоника
    7. Клаус Ланг / Klaus Lang (1971–) — Cantica christinae II, confluents (2020), за хармонику соло · Надежда Миленковић, хармоника
    8. Горка Хермоса / Gorka Hermosa (1976–) — Anantango (2003), аранжман за две хармонике · Даница Конатар и Надежда Миленковић, хармонике
    9. Roland Dyens (1955–2016) — L’hymne à l’amour (The Hymn to Love); La foule (The Crowd) · Сава Божиновић, гитара
    Преузми програм концерта (PDF)
  4. 4. 11. 2026

    Свечана сала Дома културе, Књажевац

    Под руководством ред. проф. др ум. . Солисти: , хармоника; , флаута; , виолончело; , хармоника; , хармоника; , клавир. Програм: Јохан Себастијан Бах, Дејан Деспић, Владимир Тошић, Татјана Милошевић, Петар Озгијан.

    Програм концерта · 8 тачака

    Први део

    1. Дејан Деспић — Почасница за гудачки оркестар
    2. Јохан Себастијан Бах — Концерт за клавир и оркестар у де-молу, бр. 1, BWV 1052 (1. Allegro; 2. Adagio; 3. Allegro) · Стефан Сретић, клавир
    3. Петар Озгијан — Концертантна свита за флауту и гудачки оркестар (1. Preludij; 2. Arietta; 3. Finale) · Марко Сретеновић, флаута; Неда Хофман-Сретеновић, клавир

    Други део — после паузе од 10 минута

    1. Јохан Себастијан Бах — Концерт у це-молу за две хармонике и гудачки оркестар, BWV 1060 (адаптација оригиналног концерта за два чембала и гудачки оркестар; 1. Allegro; 2. Largo ovvero Adagio; 3. Allegro) · Даница Конатар, хармоника; Надежда Миленковић, хармоника
    2. Дејан Деспић — Три медитације за виолончело и гудачки оркестар, оп. 99 · Марко Милетић, виолончело
    3. Владимир Тошић — Ethos за хармонику и гудачки оркестар · Никола Пековић, хармоника
    4. Татјана Милошевић — Корачница за хармонику и гудачки оркестар · Никола Пековић, хармоника
    5. Јохан Штраус II — Пицикато полка за гудачки оркестар
    Преузми програм концерта (JPG)
  5. 5. 11. 2026

    Свечана сала ОМШ „Предраг Милошевић“

    „Мокрањац данас – између музикологије и савремених медијских струјања“

    Предавање о Стевану Стојановићу Мокрањцу поводом 170. годишњице рођења. Предавач: др , музиколог.

  6. 5. 11. 2026

    Свечана сала ОМШ „Предраг Милошевић“

    „Вече српске музике“

    Извођачи: , бас-баритон; , клавир; , виолина; , виолончело; , клавир; , композитор; , клавир; , виолончело; , клавир. Програм: Предраг Милошевић, „Разговор сељака и страног новинара“, за баритон и клавир; Стеван Јоцић, „Балканске варијације“ за клавир; Дејан Деспић, Дивертименто за виолину и виолончело; Душан Радић, „Соната Леста“ за клавир; , „Књажевачка соната“; Ана Казимић, „Аурориел“ за соло клавир; Милан Стојковић, Соната за виолончело и клавир.

    Програм концерта · 7 тачака

    Вече српске музике

    1. Предраг Милошевић — Разговор сељака и страног новинара, за баритон и клавир · Марко Милисављевић, баритон; Вукашин Јеленковић, клавир
    2. Стеван Јоцић — Балканске варијације за клавир · Вукашин Јеленковић, клавир
    3. Дејан Деспић — Дивертименто за виолину и виолончело · Душан Панајотовић, виолина; Срђан Сретеновић, виолончело
    4. Душан Радић — Соната Леста за клавир (1. Allegro non troppo; 2. Adagietto; 3. Allegretto) · Игор Дражевић, клавир
    5. Иван Бркљачић — Књажевачка соната „У одсјају Тимока“ · Душан Панајотовић, виолина; Иван Бркљачић, композитор
    6. Ана Казимић — Аурориел за соло клавир · Неда Хофман-Сретеновић, клавир
    7. Милан Стојковић — Соната за виолончело и клавир · Филип Томић, виолончело; Јована Радовановић, клавир
    Преузми програм концерта (PDF)
  7. 6. 11. 2026

    Отказано

    Хол Дома културе

    Затварање фестивала: „Од Њу Орлеанса до Књажевца“

    Џез одсек ФМУ у Београду — Анђела Коруга квартет.

QR код за програм фестивала

Програм увек при руци

Скенирајте QR код за програм фестивала. На дан догађаја прво ћете видети програм за тај дан.

festivalknjazevac.rs/program/

Погледајте фестивалске плакате

Пратите нас на друштвеним мрежама за вести о фестивалу 2027.

камерни ансамбл

Камерни ансамбл „13 гудача“

Камерни ансамбл „13 гудача“ основан је 2021. године на иницијативу виолончелисте и диригента др ум. Срђана Сретеновића, редовног професора Факултета музичке уметности у Београду, који је оснивач, уметнички директор и диригент ансамбла.

Од свог оснивања, ансамбл се профилисао као уметнички састав посвећен интерпретацији широког репертоара гудачке литературе, од барока до савременог музичког стваралаштва, са посебним нагласком на извођење и промоцију дела српских композитора. Ансамбл је наступао на значајним фестивалима и музичким манифестацијама, међу којима су БЕМУС, Међународна трибина композитора, КоМА, Мокрањчеви дани, Златне степенице, Гварнери фест и фестивал „У част Предрага Милошевића“. Остварио је и наступ у концертној сали Македонске филхармоније у Скопљу. Посебно се издваја концерт одржан у оквиру БЕМУС-а 2021. године, са виолончелистом Денисом Шаповаловим као солистом, који је дневни лист „Политика“ уврстио међу десет најбољих концерата године.

Током досадашњег рада ансамбл је сарађивао са истакнутим домаћим и међународним уметницима, међу којима су Зоран Тодоровић, Љубиша Јовановић, Денис Шаповалов, Сања Анастасија, Ирина Мурешану, Анастасија Холц, Стеван Каранац и Никола Пековић. Важан сегмент уметничке делатности ансамбла представља посвећеност савременој музици, нарочито премијерном извођењу дела српских композитора. Негујући високе интерпретативне стандарде, уметничку флексибилност и отвореност према различитим музичким стиловима, Камерни ансамбл „13 гудача“ настоји да изгради препознатљив уметнички идентитет на домаћој и међународној концертној сцени.

Срђан Сретеновић

диригент и виолончело

Срђан Сретеновић

Диригент и виолончелиста Срђан Сретеновић (Београд, Србија) је своје основно и средње музичко образовање стекао у Школи за музичке таленте у Ћуприји. Основне, магистарске и докторске студије је завршио на ФМУ у Београду у класи професорке Сандре Белић. Паралелно са извођачком, веома рано је почео да се бави и педагошком праксом у сарадњи са професором Рељом Ћетковићем. Као соло виолончелиста наступао је у више симфонијских оркестара као што су Београдска филхармонија, Camerata Serbica, Нови симфонијски оркестар Макрис, Црногорски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Бољшој фестивала, као и Симфонијски оркестар „EUphony“ из Граца (Аустрија). Члан је Ансамбла за нову музику Градилиште, у чијем је и уметничком већу.

Наступао је као солиста са Гудачима Светог Ђорђа, камерним оркестром Camerata Accademica из Новог Сада, Симфонијским оркестром РТС-а, Симфонијским оркестром Црне Горе, Оркестром Војске Србије и са хором Collegium Musicum.

Године 2005. био је финалиста такмичења Музичке омладине у Београду. Добитник је више награда часописа Музика класика и награде „Александар Павловић“ са Ансамблом за нову музику Градилиште. Редовно наступа на домаћим и иностраним фестивалима као што су Чело фест, БЕМУС, А-ТЕМПО, НОМУС, НИМУС, Мокрањчеви дани и Међународна трибина композитора у Београду. Од 2015. године бави се и ауторским радом где се посебно издвојила композиција „Четири сонга из једне варљиве филмске слике“ за виолончело и гудаче. Премијерно је изведена у новембру 2018. године са Гудачима Светог Ђорђа у Галерији РТС-а у Београду.

Оснивач је и уметнички директор музичког фестивала „Челотон“ (Cellothon Music Festival), који је по први пут одржан у октобру 2019. године у Београду. Такође, Срђан је оснивач и уметнички директор Камерног ансамбла 13 гудача са којим је наступио на Фестивалима „Квартетијада“, „У част Предрага Милошевића“, „Мокрањчеви дани“, „Међународна Трибина композитора“ у Скопској Филхармонији, на БЕМУС-у, као и серији концерата у Коларчевој задужбини.Снимао је за радио и телевизију Београд, ансамбл „Градилиште“, као и за ЦД продукцију Музичког информативног центра и Музиколошко друштво Србије. Запослен је као редовни професор на Катедри за гудачке инструменте на Факултету музичке уметности у Београду.

Стефан Сретић

клавир

Стефан Сретић

Стефан Сретић (1993, Ниш) пијаниста је и доцент на Факултету уметности Универзитета у Нишу. Основне и мастер студије клавира завршио је на Факултету уметности у Нишу, као најбољи студент генерације са просечном оценом 10, а специјалистичке студије на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Александра Серадара. Докторирао је 2021. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Доријана Лељака, са докторским уметничким пројектом „Говор клавира – пијанистичка поетика у служби програмности дела“, поставши први доктор уметности на одсеку за клавир у историји ове установе. Добитник је бројних првих награда и лауреатских признања на домаћим и међународним пијанистичким такмичењима, као и престижних стипендија и признања, међу којима се издвајају стипендија „Доситеја“ и Повеља Универзитета у Нишу за најбољег дипломираног студента Факултета уметности.

Као солиста и камерни музичар наступао је широм Србије и у иностранству, укључујући Аустрију, Уједињено Краљевство, Уједињене Арапске Емирате, Грчку, Хрватску и Северну Македонију. Међу значајнијим наступима издвајају се концерт на Белом двору у Београду (2006), наступи са Нишким симфонијским оркестром уз извођење клавирских концерата Моцарта и Рахмањинова, реситал у Бечу (2024), реситал „Пијанистичка променада“ у Steinway & Sons галерији у Дубаију (2024), наступ у галерији АРТГЕТ у Београду (2024), реситал на Светској пијанистичкој конференцији у Новом Саду (2025) и реситал у театру The Space у Лондону (2025). Сарађивао је са бројним диригентима и уметницима, а одржавао је и мајсторске курсеве из области клавирске технике и интерпретације.

Поред концертне делатности, бави се компоновањем филмске и примењене музике, за шта је вишеструко награђиван. Учествовао је у раду жирија међународних пијанистичких такмичења. Педагошку каријеру започео је 2016. године у Музичкој школи у Нишу, а од 2018. године ангажован је на Факултету уметности у Нишу, где је 2025. изабран у звање доцента на предмету Методика наставе клавира. Оснивач је и уметнички директор првог нишког пијанистичког фестивала „Hammer Piano Festival“ и активни члан Менсе Србије.

Марко Сретеновић

флаута

Марко Сретеновић

Марко Сретеновић (флаута) рођен је у Београду, 2006. године. Уписао је музичку школу „Јосиф Маринковић” 2014. године, у класи проф. Марине Ненадовић. Завршио је основну и средњу музичку школу у истој класи, као ђак генерације.

Током школовања освојио је многе награде међу којима се посебно издвајају Друго место на Међународном такмичењу флаутиста у Холандији (Fluitconcours, Adams Music Centre, 2024), и Друго место на Међународном такмичењу „Антон Еберст” у Новом Саду (2024).

Био је активни полазник мајсторских курсева Емануела Паија (Emmanuel Pahud, 2025), Матјуа Госи-Анселена (Matthieu Gauci-Ancelin, 2024), Паола Табаљонеа (2022. године), Дејана Гаврића (2020. године), Матеја Зупана (2021. године), и Хане Хамел (2024).

Био је стипендиста Interlochen кампа за уметности у САД на лето 2022. и 2024. године, где је у симфонијском оркестру (World Youth Symphony Orchestra, уметнички директор Кристијан Мачелару) наступао са водећим светским диригентима. У оквиру овог програма је (2024) победио на Концертном такмичењу, и свирао као солиста са Интерлокенском филхармонијом.

Интензивно се бави извођењем савремене музике, као солиста, и као члан Трија Сретеновић и Ансамбла за нову музику Градилиште. Наступао је на Међународној трибини композитора у Београду.

Од 2025. године студира на Конзерваторијуму у Амстердаму (Conservatorium van Amsterdam, Amsterdamse Hogeschool voor de Kunsten) у класи Керстена Мекола, Марије Семотјук и Винсента Кортвринта.

Бави се хорским певањем као члан Камерног хора Конзерваторијума (CvA Kamerkoor).

Стипендиста је Н1 фондације од 2025. године.

Неда Хофман-Сретеновић

клавир

Неда Хофман-Сретеновић

Неда Хофман-Сретеновић (Београд, 1977). Студирала је клавир у класи проф. др х.ц. Арба Валдме на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала 1999, и на Hochschule für Musik у Келну, где је завршила студије 2002, као стипендиста DAAD (Deutscher Akademischer Austausch Dienst). Магистарске студије завршила је 2004. на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Рите Кинке. Године 2015, докторирала је камерну музику у класи проф. Зорице Ћетковић на Факултету музичке уметности у Београду, на тему „Проблеми интерпретације и техничке реализације електроакустичких дела”.

Бави се извођењем савремене музике. Године 2012. основала је Ансамбл за нову музику Градилиште, са којим је од његовог настанка до данас одржала преко 30 концерата у земљи и иностранству (Литванија, Црна Гора, Хрватска, Израел), и остварила пет аудио издања са делима савремених композитора. Године 2023. покренула је Клавирско такмичење у извођењу савремене српске музике, које ће у фебруару 2027. имати своје четврто издање.

Као солиста и камерни музичар, наступала је у Немачкој, Француској, Италији, Грчкој, Македонији, Јужноафричкој републици, Намибији и Боцвани.

Неда Хофман-Сретеновић редовно наступа на Међународној трибини композитора. Премијерно изводи дела реномираних савремених композитора, као и композиције младих аутора. Снимила је три компакт диска на којима се налазе: клавирска музика српских аутора (Аритмија, 2020); музика за клавир и електронику страних и домаћих композитора (Vortex, 2022) и музика српских аутора за клавир и електронику (Keys, noise, tapes 2026 – који је објавила Tilia classic).

Наступала је као солиста са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Камерним оркестром Гудачи св. Ђорђа и Гудачким оркестром „Camerata academica”. Сарађивала је са Београдским гудачким оркестром „Душан Сковран”, Камерним ансамблом „13 гудача”, као и са женским академским хором „Collegium Musicum”. Снимала је са Симфонијским оркестром Радио Београда, за CD продукцију Музичког информативног центра, продукцију Ансамбла за нову музику Градилиште, и за Музиколошко друштво Србије. Официјелни је корепетитор Међународног такмичења саксофона SAXperience, основаног 2024. године у Београду. Наступала је на фестивалу Saxperience у Београду 2024, 2025. и 2026, са водећим саксофонистима данашњице – Алесандром Малањином (Италија), Михаелом Креном (Аустрија) и Аланом Крепеном (Белгија).

Оснивач је и предавач на предмету Познавање камерне литературе за акустичне инструменте и електронику, под менторством ред. проф. Горана Маринковића. Године 2020. објављена јој је књига под називом Извођење електроакустичке музике, у издању ФМУ Београд. Учествовала је у настави на предмету „Слушање и анализа снимака” 2022. и 2023. године.

Запослена је као самостални уметнички сарадник на Катедри за гудачке инструменте ФМУ у Београду.

Неда Хофман Сретеновић је била ангажована као клавирски сарадник на дипломским испитима Школе за музичке таленте у Ћуприји 2023. године, и као клавирски сарадник у Музичкој школи „Јосип Славенски” на дувачком одсеку (саксофон) у школској години 2024-25.

Даница Конатар

хармоника

Даница Конатар

Даница Конатар рођена је 1996. године у Смедеревској Паланци, где је основну музичку школу завршила 2011. године, у класи проф. Весне Михаиловић Сакич. Исте године је примљена у СМШ „Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, у класу професора Владимира Мандића. Од 2016. године студира на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, у класи редовног професора мр Владимира Благојевића, код кога је по завршетку основних студија, уписала и Мастер академске студије, чији је завршетак обележила солистичким концертом у октобру 2021. године. Тренутно је студент треће године Докторских академских студија.

Током средњошколског и академског образовања остварила је значајне резултате, међу којима се издвајају: 3.место на Републичком такмичењу у Београду 2014; 13.место на Светском Купу у Салцбургу 2014; II/1 награда на међународном такмичењу ,,Еуфонија“ у Новом Саду 2017; I/3 награда на међународном такмичењу ,,Дани хармонике“ у Смедереву 2019; II награда на онлајн интернационалном фестивалу ,,АКОРДЕОН АРТ ПЛУС“ у Источном Сарајеву 2021. Добитник је стипендије за најбољег студента Филолошко-уметничког факултета одсека за музичку уметност, од стране Универзитета у Крагујевцу 2020. године. Двоструки је носилац Доситејеве стипендије за најбоље студенте основних и мастер академских студија, под покровитељством Министарства омладине и спорта Републике Србије 2020. и 2021. године. Похађала је и семинаре код истакнутих светских извођача и педагога на хармоници, попут: Б. Ленка, Ф.Липса, И. Албердија и В. Семјонова.

Од марта 2022. године запослена је као наставник хармонике у ОМШ ,,Предраг Милошевић“ у Књажевцу. У досадашњем раду ученици из њене класе остварили су запажене резултате на разним међународним и домаћим такмичењима. Упоредо са педагошким радом бави се и активним концертирањем широм земље и иностранства. Остварила је сарадњу са реномираним финским композитором Павом Корпијаком, чија дела за соло хармонику активно изводи и о њима пише у оквиру свог докторског уметничког пројекта, на тај начин доприносећи промоцији нових дела за хармонику и у Србији.

Надежда Миленковић

хармоника

Надежда Миленковић

Надежда Миленковић рођена је у Београду 1996. године. Основну и средњу Музичку школу ,,Коста Манојловић” завршила је у класи проф. Даниеле Вагнер. У том периоду је остварила неколико значајних наступа: наступ у Београдској филхармонији 2008. године, више наступа у Студентском културном центру, наступ на великој сцени Задужбине Илије М. Коларца 2014. године, наступ у Народном позоришту у Марибору.

Основне студије је завршила на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, у класи проф. Војина Васовића 2018. године. Љубав према барокној музици ју је одвела на Мастер студије у Грац, које је завршила 2020. године у класи проф. Јаnne-a Rättyä.

Наступала је соло и у камерном ансамблу у ,,Музикум-у”(Musikum) у Салцбургу, у Позоришту у Грацу (Schauspielhaus Graz), у сали Флорентинер (Florentinersaal). Била је добитник стипендије ,,Доситеја”, од стране Фонда за младе таленте, на основним и мастер студијама. Усавршавала се на мајсторским курсевима код: Ињаки Албердија (Шпанија), Фридриха Липса (Русија), Теодора Анцелотија (Швајцарска), Бориса Ленка (Словачка), Вели Кујале (Финска), Винсента Лермеа (Француска), Милоша Миливојевића (Србија).

По завршетку академије наставља са активним наступима, од којих се издвајају: концерт у Италијанском институту за културу у Београду 2022. године, концерт у Галерији Ђуре Јакшића у Крагујевцу 2022. године, концерт у Легату Николе Коке Јанковића у Крагујевцу 2023. године (под покровитељством амбасаде Финске), концерт у УК Пароброд 2023. године, концерт са Камерним гудачким оркестром Београда у Катедрали Блажене Дјевице Марије у Београду и у Првој гимназији у Крагујевцу 2023. године (диригент Михајло Милетић), концерт са Камерним гудачким оркестром ФИЛУМ-а, под уметничким руководством проф. Мирјане Нешковић, у Првој гимназији у Крагујевцу и у сали Факултета уметности у Нишу, 2023. године, наступ да камерним гудачким оркестром Метаморфозис, у оквиру Мета фестивала у Београду 2023. године. Тренутно је студент треће године Докторских студија хармонике на ФИЛУМ-у, у класи проф. Војина Васовића.

Марко Милетић

виолончело

Марко Милетић

Марко Милетић је редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, уметнички руководилац оркестра Камерата Нови Сад, уметнички директор Фестивала НЕО и кустос за класичну музику при Фондацији „Нови Сад 2022 – Европска престоница културе“.

Основне и мастер студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду, у класи Имреа Калмана, а диплому Artist Diploma стекао је на Универзитету Колумбус у САД, у класи Венди Ворнер. Наступао је као солиста са Војвођанским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром италијанске покрајине Марке, Гудачима Светог Ђорђа, Камератом Нови Сад, Оркестром Факултета музичке уметности у Београду, Суботичким симфонијским оркестром и Симфонијским оркестром Академије уметности у Новом Саду. Одржао је реситале и концерте камерне музике у Норвешкој, Француској, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Кини, САД, Италији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Бугарској, Пољској, Холандији и Белгији.

Одржавао је мајсторске курсеве у Србији, Италији и САД. Оснивач је ансамбла виолончела ЧелонНС, који је основао са својим студентима и колегама из Камерате, као и клавирског трија Валмаро, са Робертом Лакатошем и Валентином Ненашевом. Наступао је са реномираним светским уметницима, међу којима су Стефан Миленковић, Роман Симовић, Венди Ворнер, Иштван Варга, Бенџамин Шмид, Александар Ситковецки, Клаудио Вандели и Филип Гринберг.

Концепти које осмишљава за Фестивал НЕО и програме Камерате увек су ангажовани и доносе најбоље од уметника које окупља. Захваљујући томе, успео је да допринесе томе да класична музика доминира културном понудом у години када се Нови Сад представио као Европска престоница културе. Сматра се једним од покретача музичког живота у Србији. Са њим радо сарађују готово све значајније институције културе и уметности, од Београдске филхармоније, преко академија, до мреже културних станица и културних центара.

Никола Пековић

хармоника

Никола Пековић

Никола Пековић (1991) дипломирао је ОАС и МАС на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Миљана Бјелетића, где је добијао највиша признања Универзитета као најбољи студент. Специјалистичке студије завршава на Академији Мусикене у Шпанији (2016) у класи проф. Алберди Ињакија, а тренутно је студент завршне године докторских студија на Универзитету у Евори, Португал. Похађао је мастер класове код истакнутих уметника као што су Геир Драугсвол, Мика Ваиринен, Мие Мики, Јури Шишкин, Елзбет Мозер и Мати Рантанен. Последњих двадесет година активно наступа као солиста, камерни музичар и предавач у земљи и иностранству, у више од 25 земаља, укључујући Кину, Јапан, Русију, Катар, САД, Канаду и већину европских држава.

Имао је солистичке наступе са оркестрима као што су Гудачи Св. Ђорђа, Симфонијски оркестар РТС-а, Камерата Нови Сад, Нишки симфонијски оркестар, Крагујевачки симфонијски оркестар, ГКО Шлезингер, Зрењанински камерни оркестар, Суботички симфонијски оркестар и Српска филхармонија, сарађујући са диригентима Данијелом Гајсом, Србољубом Динићем, Бојаном Суђићем, Свиленом Симеоновим, Бисером Чадловским, Јосифом Скендером и другим.

Интензивно сарађује са домаћим и иностраним композиторима и до сада је извео преко 30 светских премијера као солиста са оркестром. Објавио је више ЦД-а, укључујући солистички албум са класичном музиком (Факултет уметности у Нишу, 2014), заједнички ЦД са сестром Бојаном „Небеско је увек и довека“ (PGP/РТС, 2015) и трилогију „Нова српска музика за хармонику и гудаче/гудачки оркестар“ (Tilia Classics, 2025). Никола је добитник највиших признања као солиста и камерни музичар на преко 50 домаћих и међународних такмичења, укључујући Светски трофеј, Светски куп, Међународни сусрет хармоникаша у Пули, Интернационално такмичење за хармнику у Кастелфидарду и Клингенталу. Добио је награду „Музика класика“ за најбољег мушког извођача у Србији (2025) и награду „Александар Павловић“ за афирмацију српске музике у земљи и иностранству (2025).

Од 2014. године ради као педагог на Факултету уметности у Нишу, где је тренутно у звању редовног професора. Његови студенти освајају значајан број домаћих и међународних награда. Такође је био члан жирија на престижним међународним такмичењима хармонике као што су Coupe Mondiale, Trophée Mondial De L’accordéon, Arrasate Hiria (Шпанија), Akordeon Art Plus (БиХ), Међународно такмичење у Пули (Хрватска) и Виљнусу (Литванија), као и на Београдском фестивалу хармонике и Фестивалу Еуфонија у Србији.

Душан Панајотовић

виолина

Душан Панајотовић

Душан Панајотовић (1992) рођен је у Књажевцу, где је стекао основно музичко образовање у школи "Предраг Милошевић" у класи проф. Огњана Рилака, а средње музичко образовање наставља у Нишу, у музичкој гимназији "Војислав Вучковић" у класи проф. Зорице Илић. Факултет музичке уметности у Београду је уписао 2010. године у класи ред. проф. Гордане Матијевић-Недељковић, под чијим менторством је завршио основне, мастер и докторске студије. Тренутно је ангажован као доцент на Факултету музичке уметности у Београду.

Његови први музички кораци, али и каснија професионална извођења, праћена су бројним републичким и међународним наградама попут награде за Најбољег младог уметника коју додељује удружење музичких уметника Србије (УМУС), награда Музика Класика, прва награда на интернационалном такмичењу 3rd International Danube Instrumental Competition у Улму, Немачка, затим Yamaha награда, а потом и специјална награда на Интернационалном такмичењу Ohrid Pearls у Македонији у виду стипендије за даље усавршавање на Schoole of Music & Dance, College of Creative Arts, државном универзитету у Сан Франциску, САД. Одликован је и првом наградом на Интернационалном такмичењу Burgos International Music Festival у Шпанији, првом наградом на Републичком такмичењу у Београду, а такође је и добитник награда из фондова Миодраг Мацић- Мишо, Мери Жежељ- Мајер и Мерима Драгутиновић.

Као солиста истакао се на републичким и иностраним музичким фестивалима попут чувених Нишких музичких свечаности (НИМУС), Београдских музичких свечаности (БЕМУС), NEISUONI DEILUOGHI у Италији, STRINGS у Лесковцу, фестивала уметничке музике У част Предрагу Милошевићу чији је и оснивач, Дунав Фесту у Улму у Немачкој. Солистичке наступе је остварио са оркестром на Burgos International Music Festival у Шпанији, са гудачким оркестром Душан Сковран у великој дворани Задужбине И. М. Коларца, Нишким симфонијским оркестром, уз пратњу оркестра театра у Улму и других

Као концертмајстор је наступао у Young Euro Classic Orchestra у сали Berlin Konzerthaus, под руководством Лиане Исакадзе. Стручна усавршавања стиче код Хагаиа Шахама, Стефана Миленковића, Олега Покхановског, Павела Верњикова, Сретена Крстића, Јована Колунџије и других светски познатих имена, значајних за интерпретацију виолинске музике.

Као члан Београдског трија изводио је дела бројних композитора широм наше земље, али и у Европи са посебним акцентом на наступима у Белгији у Bozaar сали лепих уметности, а тренутно је ангажован као концертмајстор Народног позоришта у Београду 2026. и концертмајстор камерног ансамбла „13 гудача“ под руководством ред. проф. Срђана Сретеновића.

Сава Божиновић

гитара

Сава Божиновић

Сава Божиновић (1997) је класични гитариста чије је музичко образовање обликовано раним успесима у Србији и даљим уметничким развојем у Шпанији и Шведској. Наступао је као солиста и камерни музичар, а његов рад препознат је кроз бројне награде и стипендије. Године 2021. био је добитник престижне „Lund University Global Scholarship“ која се на сваке две године додељује само једном студенту из области уметности, што му је омогућило да упише други мастер из извођачких студија на Музичкој академији у Малмеу (Musikhögskolan i Malmö) у Шведској. Студирао је под менторством светски признатих професора Görana Söllschera и Davida Hanssona, дипломиравши са највишим оценама.

Током боравка у Шведској, Сава је био активан део локалне гитарске сцене, где је остварио запажене успехе на такмичењима, добио више стипендија и сарађивао са савременим композиторима. Био је једногласни добитник прве награде „Jörgen Rörby“ на „Фестивалу гитаре и лауте“ у Ингесунду, као и националне стипендије Краљевске шведске музичке академије (КМА) у Стокхолму. За свој уметнички рад награђиван је и подршком фондација „Beslut Ebba och Birgit Jansson“ и „Inga och Georg Kopelius“. Сарађивао је са тамошњим композиторима и премијерно извео дела „Silverfallet“ Мелине Рамберг и „Impromptu“ Eliasa von Proscheka за соло гитару. Извео је и премијеру композиције ¿Duo? за гитару и електронику шведског композитора и гитаристе Алвија Јоенсена. Године 2022. изабран је за финалисту такмичења „Young Talents“ на интернационалном такмичењу гитаре у Упсали, Шведска.

Пре одласка у Шведску, Сава је стекао образовање у Србији, где је завршио мастер студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Срђана Тошића. Био је вишеструки стипендиста Министарства културе, Министарства омладине и спорта, као и Фонда за младе таленте „Доситеја“. У оквиру Erasmus+ програма 2019. године усавршавао се на Конзерваторијуму за музику у Вигу (Шпанија), у класи професорке Маргарите Ескарпе.

Музичко образовање започео је са 9 година у родном Књажевцу, у класи професора Драгана Илића, а наставио у школи „Јосип Славенски“ у Београду код Милоша Јањића и Огњена Грчака. Током школовања освојио је више од двадесет награда на државним и међународним такмичењима. Наступао је као солиста и камерни музичар, на сценама као што су Галерија Коларца, Palladium Malmö, Dunkers Kulturhus у Хелсингборгу, ArtGet галерија, Италијански културни центар, Народна библиотека Србије, Културни центар Новог Сада, Јеврејска општина Београд.

музиколог, теоретичар медија

Александра Паладин

Од 1996. године ради као уредница за уметничку музику Радио Београда 1, где од 1998. уређује и води емисију „Сусретања“. Од школске 2017/2018. године предаје на Факултету савремених уметности у Београду, у звању доцента. Од октобра 2025. године одговорна је уредница Музичке продукције РТС-а. Њен истраживачки рад обухвата историју српске музике, музику у медијима, музичку педагогију и интердисциплинарна истраживања примене музике у медицини. Ауторка је књига „Дечји хор РТС (1947–2012) – Изазов који храни надахнуће“ (2013) и „Примењена историја музике“ (2023), као и ауторка и коауторка уџбеника, наставничких приручника и дигиталних уџбеника музичке културе за основне школе и гимназије. За програме РТС-а реализовала је серијале посвећене историји музике и српском музичком наслеђу. Коосновачица је и главна и одговорна уредница ревије „Музика Класика“ и уметничка директорка фестивала „Музика Класика Лајт“. Чланица је Музиколошког друштва Србије, секције музичких писаца Удружења композитора Србије и Међународног удружења за музику и медицину (IAMM).

Марко Милисављевић

бас-баритон

Марко Милисављевић

Марко Милисављевић, бас-баритон, завршио је мастер академске студије на Факултету уметности у Нишу у класи проф. мр Александре Ристић као студент генерације. Током школовања учествовао је на многим фестивалима и такмичењима на којима је освојио бројне награде. Поред наступа на такмичењима има и веома богату биографију концертних активности. Наступао је и сарађивао са многим диригентима из земље и иностранства: Милена Ињац, Зоран Станисављевић, Сузана Костић, Ивана Мировић, Дејан Савић, Лука Теста (Италија), Басем Акики (Либан – Пољска), Фернандо Хил Естрада (Еквадор), Кшиштоф Шиђиш (Пољска) и многи други. Учествовао је и на мајсторским курсевима Људмиле Грос, као и светски уваженог тенора Зорана Тодоровића.

Члан је и солиста Академског хора СКЦ-а у Нишу са којим је наступао у Србији, Бугарској, Босни и Херцеговини, Македонији, Словачкој, Аустрији, Пољској, Француској, Словенији. Посебно се истиче наступ са чувеним светским тенором Робертом Алањом у Вроцлаву (Пољска), 2016. године.

Тумачио је насловну улогу др Фалкеа из Штраусове оперете „Слепи миш“ у Народном позоришту у Нишу, улогу Дон Базилија из Росинијеве опере „Севиљски берберин“, Уберта из Перголезијеве опере „Служавка господарица“, улоге тореадора Ескамиља и Зуниге из Бизеове опере „Кармен“ као и улогу Коласа из Моцартове опере „Бастијен и Бастијена“ у Народном позоришту Републике Српске у Бања Луци. Учествовао је и у мјузиклима „Цигани лете у небо”, „Фантом из опере“ улогом Фирмина као и у мјузиклу „Неки то воле вруће“ улогом Свиленог у Народном позоришту у Нишу.

Од 2019. Марко Милисављевић је запослен на Факултету уметности у Нишу на катедри за соло певање у звању сарадника у настави.

Вукашин Јеленковић

клавир

Вукашин Јеленковић

Вукашин Јеленковић завршио је основну музичку школу „Предраг Милошевић“ у Књажевцу у класи наставнице Браниславе Јовановић. Средњу музичку школу у Нишу уписао је 2007, а завршио 2011. године у класи професора Слободана Вуловића.

Основне студије уписао је 2011. године у класи професорке Јованке Аранђеловић, а завршио у класи професора Мише Дацића. У току студија наступа на концертима у више градова Србије (Књажевац, Лесковац, Прокупље, Неготин, Пирот) као и у Нишу као корепетитор на фестивалу музике НИМУС. Учесник је концерта студената са Нишким симфонијским оркестром 13. марта 2014. године. Учествовао је као гост на турнеји трија „Наиса“ 2013. године. Активно је учествовао на мајсторском курсу Јурија Кота 2014. године, а као пасивни учесник присуствовао је на више мајсторских курсева. Мастер студије завршава 2022. године у класи проф. Јованке Аранђеловић.

Аутор је уџбеника за основне школе „Музичка култура 1“ издавачке куће „Дата статус“ из Београда који је акредитован и издат 2022. године.

Запослен је као наставник клавира од 2016. године, а као корепетитор у периоду од 2018. до 2020. и од 2022. до 2023. у основној музичкој школи „Миодраг Васиљевић“ у Бору.

Игор Дражевић

клавир

Игор Дражевић

Игор Дражевић је завршио основне, мастер и докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Докторски уметнички пројекат, у класи професора Александра Шандорова, на катедри за клавир је одбранио 2021. године, и тиме стекао титулу доктора уметности.

Током школовања усавршавао се код истакнутих професора клавира: Светлане Богино, Владимира Угаркова, Наталије Трул и Сиавуша Гаџијева, Александра Сердара, Дубравке Јовичић, Невене Поповић, Јокут Михајловић, Арбо Валдме, Александре Романић.

Наступао је широм земље и у иностранству (Кина, Италија, Белгија, Монако, Румунија, Босна и Херцеговина). Као солиста и камерни музичар ради на промовисању и очувању музичког стваралаштва домаћих аутора широм Србије и у иностранству. Тренутно ради као стручни сарадник - корепетитор на Академији уметности у Новом Саду и као корепетитор у Опери Српског народног позоришта у Новом Саду.

Иван Бркљачић
Фото: Весна Лалић

композитор

Иван Бркљачић

Иван Бркљачић је редовни професор Факултета музичке уметности за ужу уметничку област Композиција – композиционо-техничке дисциплине.

Иван Бркљачић је рођен 1977. године у Београду. Дипломирао је 2001. године на Факултету музичке уметности, Одсек за композицију и оркестрацију, у класи проф. Срђана Хофмана. На истом факултету је 2005. године, у класи проф. Зорана Ерића завршио магистарске студије композиције, а затим 2012. одбранио докторски уметнички пројекат, на тему: Истар – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, рађен под менторством проф. Срђана Хофмана.

Бројна су извођења композиција Ивана Бркљачића у Београду и осталим градовима Србије. Међу њима би се могла издвојити следећа: 1) Премијера клавирског концерта IT! у Коларчевој задужбини, са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и Симфонијским оркестром РТС-а; 2) Премијерно извођење инструменталног театра Истар, у отвореном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану; 3) Премијерно извођење Концерта за саксофон и симфонијски оркестар, под називом LOVE!, у извођењу саксофонисте Милана Савића и Београдске филхармоније, са диригентом Данијелом Рајскином; 4) Извођење композиције Откуцаји давно заборављеног сата у тумачењу диригента Феликса Милденбергера, а у оквиру обележавања сто година постојања Београдске филхармоније; 5) Ауторски концерти одржани у Великој дворани Студентског културног центра (2016), Народном позоришту у Београду (2023), Легату Славенског (2024), Великој дворани Коларчеве задужбине (2024), Конаку кнегиње Љубице (2025), Музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину (2025), Центру за културу Ваљево (2025), као и три ауторска концерта одржана у градовима Словачке: Зволен, Ружомберок и Братислава (децембар 2025).

Такође, његова дела су извођена у двадесет три државе Европе, у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Бразилу, Аргентини, Јапану, Кини (укључујући и Хонг Конг), Уједињеним Арапским Емиратима, Русији и Аустралији.

По поруџбини је писао композиције за Београдску филхармонију, хор Колегијум музикум, европски пројекат МУСМА, фестивале Бемус, Белеф, Saxpirience, Пиколо викенд, словеначке ансамбле Славко Остерц и 4Saxess, као и за домаће саставе: трио Покрет, трио Тембр, квартет Мокрањац, трио Сингидунум, ансамбл Градилиште, трио Donne di Belgrado, Гудаче Светог Ђорђа и тако даље. Сарађивао је са иностраним ансамблима као што су: Остравска банда из Чешке Републике, Blindman из Белгије, L’Ensemble Portmanto из Канаде, Modern Music Ensеmble из Аустралије и тако даље.

Иван Бркљачић је, пре свега кроз сарадњу са редитељком Алисом Стојановић, компоновао музику за преко четрдесет позоришних представа (Амадеус, Бог масакра, Љубав, љубав, љубав, Трст, Рибарске свађе, Дон Жуан у Сохоу, Рањени орао, 64, Ода радости, Истина...). Аутор је музике за играни филм Устаничка улица, у режији Мирослава Терзића и телевизијске серије Ве ефекат у коауторској режији Ђорђа Марковића и Гордана Кичића. Такође, Бркљачић у свом опусу има и један атипични пример примењене музике, настале за књигу Одмрачење сунца Саше Јованчевића.

Од 1999. године Бркљачић је био запослен као професор Музичких облика у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду. Од школске 2005/06. године ради на Факултету музичке уметности у Београду, најпре на Катедри за музичку теорију (где је шест студената своје мастер академске студије завршило под Бркљачићевим менторством), а затим на Катедри за композицију (тренутно је ангажован на предметима: Музички облици, Аранжирање и Методика наставе хармоније, музичких облика и контрапункта). Такође, у периоду од 2015-2024. године обављао је функцију продекана за наставу Факултета музичке уметности.

Стручна предавања и предавања о својој музици одржао је у Варшави и Вроцлаву (Пољска), Вигу (Шпанија), Буенос Ајресу (Аргентина), Источном Сарајеву (БиХ), Братислави (Словачка), те на универзитетима у Нишу и Новом Саду, као и на Факултету драмских уметности у Београду.

Као резултат вишедеценијског бављења педагогијом настао је уџбеник под називом Од музичког тока до музичке форме. Објављен је у Београду 2022. године.

У периоду од 2007-2015. године Иван Бркљачић је деловао као уметнички селектор програма фестивала Међународна трибина композитора.

Обављао је функције у званичним телима и комисијама Удружења композитора Србије (члан Управног одбора од 2014-2018) и Сокоја (члан Управног одбора од 2014-2018. и члан Савета аутора од 2018. године), којe је у претходном периоду представљао у земљи и иностранству.

Учествовао је у међународним пројектима: Мусма, Еразмус+ и Демузис.

Од септембра 2025. године делује и као музички продуцент Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије.

Добитник је следећих признања:

• Мокрањчева награда за 2005. годину, за композицију Када се СЕДАМ пута дигне завеса, за симфонијски оркестар,

• Статуета 41. Софест фестивала (2012) за најбољу оригинално компоновану музику, за филм Устаничка улица,

• Годишња награда часописа Музика класика, за 2012. годину, у категорији примењена музика (за филм Устаничка улица),

• Захвалница Факултета музичке уметности за допринос раду факултета (2024)

• Захвалница Удружења композитора Србије за допринос развоју музичке уметности у Србији (2025)

Списак композиција (избор):

1. IT! – концерт за клавир и симфонијски оркестар (2000)

2. LOVE! – концерт за саксофон и симфонијски оркестар (2018)

3. SNOW! – концерт за пиколо и симфонијски оркестар (2025)

4. Otkucaji davno zaboravljenog sata za simfonijski orkestar (2005)

5. Kada se sedam puta digne zavesa za simfonijski orkestar (2002)

6. Trinaest beogradskih humoreski za klavir solo (2021)

7. B-G-B-A Ro(c)k za barokni ansambl (2015)

8. Dani dobrog vazduha za harmoniku i gudački orkestar (2024)

9. Eleganza Nuova za gudački orkestar (2016)

10. Lili Lalаuna za ženski glas i gudački orkestar (2022)

11. Zvrk za pikolo i klavir (2019)

12. Kuvada za violinu, klarinet i klavir (2012)

13. Knjaževačka sonata za violinu i klavir (2023)

14. New wave sonata za violončelo i klavir (2021)

15. Plava sonata za dve violine (2022)

16. Tronožac, klavirski trio (2023)

17. Quattro temperamenti za kvartet saksofona (2011)

18. SaxKolo za kvartet saksofona (2015)

19. Sax&sex za klavir i saksofone (2015)

20. Dobar vetar za harmoniku solo (2017)

Филип Томић

виолончело

Филип Томић

Филип Томић рођен је 1992. г. у Крагујевцу. У припремни разред музичке школе полази у родном граду са четири године. Нижу и средњу школу завршава у класи професора Боже Сарамандића.

Од септембра 2009. до јануара 2012. г. студирао је на Московском конзерваторијуму у класи професора Алексеја Селезњова. У марту 2012. г. прелази у Келн, где је основне и мастер студије завршио у класи професорице Марије Клигел. 2019. г. на Високој школи за музику у Детмолду завршава студије највишег степена за извођаче у Немачкој - konzertexamen, у класи професорице Ксеније Јанковић.

Током школовања наступао је на такмичењима младих музичара освајајући махом прве награде на свим најважнијим такмичењима у Србији и у иностранству. У фебруару 2011. награђен је првом наградом на такмичењу American Protégé и учествовао је на концерту победника у Карнеги Холу у Њујорку.

У децембру 2012. г. наступао је као солист са оркестром опере у Хо Ши Мину (Вијетнам), изводећи Рококо варијације Чајковског.

Поред наступа на концертима у Србији, наступао је са солистичким концертима и у Сеулу, Сингапуру, Паризу, Бечу, Москви, Бриселу, Луксембургу, Прагу, Брну, Минхену, Харкову, Пловдиву, Лимасолу…

Као члан камерног ансамбла снимио је компакт диск са музиком Дејана Деспића.

Добитник је годишње награде Удружења музичких уметника Србије 2018. г. за Најбољег младог уметника Србије у 2017. г.

Од 2023 године запослен је на Факултету уметности у Нишу као доцент на катедри за гудачке инструменте.

Јована Радовановић

клавир

Јована Радовановић

Др ум. Јована Радовановић (Крагујевац, 1985) стекла је основно и средње музичко образовање у родном граду у класи професорке Наталије Томић. Основне и постдипломске студије клавира завршила је на Националној Музичкој Академији Украјине „П. И. Чајковски” у Кијеву у класи професора Јурија Кота 2003. године са највишим оценама. Докторирала је на Факултету музичке уметности у Београду у области камерне музике на тему Интерпретативни приступ сонатама за клавир и виолончело Лудвига ван Бетовена кроз визуру покрета историјски информисаног извођаштва под менторством проф. др ум. Јасне Туцовић. Своје професионално свирачко усавршавање наставља и на докторским студијама у области клавира на истом Факултету, под менторством проф. мр Дејана Синадиновића.

Добитница је значајних награда на бројним домаћим и интернационалним такмичењима у Србији и иностранству. Сарађивала са еминентним пијанистима из Украјине, Француске, Казахстана и Немачке. Од 2018. године се усавршава на Интернационалној Јохан Себастијан Бах Академији у Алтерштету у Немачкој.

Остварила је преко сто седамдесет наступа у Македонији, Украјини, Француској, Белгији, Луксембургу, Швајцарској, Немачкој, Кипру, Црној Гори и Босни и Херцеговини, и фестивалима: ОКТОХ, НЕО, Међународна трибина композитора, КОМА, Euro-Med Youth Music Expo. Премијерно је извела велики број композиција.

Своју педагошку каријеру је започела 2008. године у Музичкој школи у Крагујевцу, а од 2010. предаје на Филолошко уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је сада у звању редовног професора за ужу уметничку област Клавир.

Предводила је велики број пројеката из области културе и уметности реализованих уз подршку Министарства културе, Града Крагујевца, Универзитета у Крагујевцу и СОКОЈ-а.